U vremenu video igrica, sofisticiranih igračaka i igraonica, zaboravljaju se neke jednostavne igre koje su igrala deca po livadama, u dvorištima, na ulicama, za koje su rekviziti pravljeni od prirodnih materijala, a često nisu ni bili potrebni.

Tradicionalne dečje igre su nasleđe iz prošlosti koje nisu uspele da se održe i u modernom vremenima, postepeno razlažu stare društvene tvorevine.

Zimi se nikome ne izlazi na sneg, led, mraz i vetar, ali zato sada treba iskoristiti lepo vreme i izaći s decom u prirodu. Sigrni smo da će vas neke od igara vratiti u detinjstvo, a osim toga i prijaće vam da se zabavite sa svojom decom i probudite dete u vama. Možete samo da se šetate, vozite bicikl ili rolere, igrate fudbal s decom, ali možete i da se prisetite igara koje ste voleli kada ste bili mali. Nekada su se klinci satima igrali ćoravih baka, vrućih krompirića, arjačkinja barjačkinja, a današnja deca ne znaju za grupnu zabavu napolju. Stare igre su izuzetno zabavne i korisne jer razvijaju motoriku, spretnost, uče decu da brzo reaguju i da poštuju pravila ponašanja.

S raznim stupnjevima društvenog razvoja menjao se način života, ali je igra i u novim uslovima ostala sastavni deo dečje aktivnosti. Bitna osobenost dečjih igara u prošlom veku bila je da se učesnik u igri nadmudri i pobedi brzim fizičkim ili misaonim reagovanjem, veštinom, spretnošću, mudrošću i duhovitošću. Nekada su se igrale žmurke, jurke, šuge, trule kobile, janjine, između dve vatre, lastiš, fote, klikeri, školice, frizbi, badminton, zuce, igre sa pevanjem: ide maca oko tebe, širi širi, ringe−ringe−raja; pa leksičke igre: na slovo na slovo, gluvi telefoni, kaladont.

Nekada igre i igrališta, danas igrice i igraonice. Kada deca igraju igrice, provode sate sama u zatvorenom prostoru, a time igra gubi jednu od svojih osnovnih funkcija. Igra podrazumeva radnju koja se vrši sa još nekim, u društvu, deca se uče da prihvataju pravila igre, da se prilagođavaju ciljevima grupe, da razvijaju međuljudske odnose.

Ma koliko napredovala tehnologija, ona ne može umanjiti značajnost koju pokret ima za razvoj dece, ali i nas samih. Neke stare igre koje su deca pre par decenija smatrale glavnom poslasticom posle dana u vrtiću ili školi, danas kao da bivaju zaboravljene. „Štiteći“ decu od onoga što ih možda čeka na „ulici“, „ispred zgrade“ ili „u školskom dvorištu“, često im uskraćujemo mnogo divnih trenutaka druženja, a ujedno, i važna iskustva za učenje i sazrevanje.

Razlog ovako ponovnog interesovanja za stare igre leži u činjenici da kod odraslih pobuđuju sećanja na lepša i bezbrižnija vremena, a deci predstavljaju nešto novo i potpuno različito od video igrica na koje su navikla. Zato smo sasvim uvereni da starim igrama predstoji još veća popularnost u narednim godinama. Igre su uvek bile, a ostaće dečija radost koja se budi u nama i deli sa drugima bez obzira koliko godina imamo.

To je jednostavno sreća za sva vremena.